Feminističke Političke Nauke - Šta Znamo, I Kako Dalje?

Ideja

Seminar Kako do feminističkih političkih nauka? Evropska, regionalna i bosanskohercegovačka iskustva održan je u Sarajevu od 22. do 24. maja 2025. Ključnu ulogu u konceptualizaciji seminara imali su Saša Gavrić, ekspert za rodnu ravnopravnost i doktorand na Univerzitetu u Leipzigu, i Zlatiborka Popov-Momčinović, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Logističku i idejnu podršku dao je i bosanskohercegovački ekspert za rodnu ravnopravnost Adnan Kadribašić. Ideja je dalje uspešno konkretizovana uz pomoć partnerstva i prijateljske podrške fondacija Heinrich Böll i Friedrich Ebert, i posebno Alme Sukić i Merime Ejubović. Cilj seminara bio je i dalji razvoj i promocija Istraživačke mreže Rod i politika u Jugoistočnoj Evropi (GenPolSEE), formirane u Beogradu 2022. u svrhu povezivanja naučnika i naučnica iz oblasti roda i politike sa fakulteta i instituta iz regije, kao i drugih istraživačica i istraživača. Na seminaru su  dublje analizirana i prodiskutovana bosanskohercegovačka iskustva u vezi sa evropskim i regionalnim tokovima te u interakciji sa bh. naučnom i aktivističkom zajednicom. 

Mreža

Jedan od glavnih motiva za formiranje ove mreže je prisustvo otvorenog, a nekad i tihog otpora koji se javlja prilikom urodnjavanja politikoloških tema i otvaranja ovih pitanja na domaćim univerzitetima. Zatim, međusobno upoznavanje, razmena ideja, mišljenja, naučnih radova i zajednički rad na publikacijama i istraživačkim poduhvatima. Političke nauke i srodne discipline dugo su bolovale od istih boljki kao i društva na Zapadnom Balkanu i bile njihov refleks. Naime, više su bile objekt proučavanja i promišljanja „sa strane“, uglavnom od međunarodnih naučnika i naučnica, dok je lokalna proizvodnja znanja bila prilično marginalizovana. Nepovoljno stanje političkih nauka se dalje negativno odrazilo i na njihovo urodnjavanje, posebno u kontekstu repatrijarhalizacije društava Jugoistočne Evrope i slabosti demokratskih institucija. U kontekstu manjka finansijskih i drugih resursa, feminističke političke nauke bile su uglavnom prepuštene preživljavanju zahvaljujući ličnom entuzijazmu i snalaženju.

Radi izlaženja iz takvog jednog ćorsokaka, i zahvaljujući zajedničkom radu članova i članica mreže objavljen je specijalni broj feminističkog regionalnog naučnog časopisa Genero na temu političkog predstavljanja žena u Jugoistočnoj Evropi, a koji je priredio Saša Gavrić. Takođe, uskoro izlazi iz štampe knjiga posvećena antirodnim mobilizacijama u zemljama regije u izdanju Palgrave MacMillana (ur. Roman Kuhar i Adriana Zaharijević). U pripremi je i knjiga o političkom predstavljanju žena u parlamentima Jugoistočne Evrope u izdanju izdavača Edward Elgar Publisher (ur. Marsela Dauti, Milica Antić-Gaber i Lilijana Čičkarić). Vredno je pomena da su podršku radu mreže još od njenog osnivanja dale renomirane naučnice iz oblasti roda i politike: Karen Celis, Mona Lena Krook, Petra Ahrens i Sarah Childs, koje su, između ostalog, deo odbora Prijatelja mreže.

Antirodna mobilizacija

Program u Sarajevu započeo je javnom diskusijom o antirodnoj mobilizaciji u Bosni i Hercegovini i Jugoistočnoj Evropi koja je održana na Goethe-Institutu. Roman Kuhar, univerzitetski profesor iz Ljubljane i renomirani naučnik čiji su radovi udarili temelj za istraživanja antirodnog delovanja i antirodnih pokreta u svetu, pojasnio je suštinu ovog globalnog, antiliberalnog fenomena. On se javlja kao posledica ekonomskih, političkih i idejnih kriza, i ostvaruje uticaj apelovanjem na emocije i tzv. zaštitu tradicionalnih vrednosti i “prirodne” porodice. Kuhar je opisao različite faze kroz koje su ove mobilizacije artikulisane, počev od devedesetih godina kada Katolička crkva zapravo i konstruiše rod kao ideologiju, a što predstavlja konzervativnu kontrareakciju na postignuća ženskog i LGBTI pokreta, a ujedno i taktiku skretanja pažnje sa pedofilskih afera koje su potresle Crkvu. Od tog perioda do danas ove mobilizacije imaju oblik hidre čije glave niču širom sveta i na lukav način se prilagođavaju specifičnom društvenom i političkom kontekstu. “Rodna ideologija”, “rodna teorija”, “dženderizam” postaju reči koji se danas čuju širom sveta, a glavni razlog je što predstavljaju prazne označitelje koji se po potrebi, upravo jer nisu precizno definisani, pune različitim sadržajima u svrhu političke manipulacije, dezavuisanja javnosti i obezvređivanja rodne ravnopravnosti kao društvene vrednosti.

Zlatiborka Popov-Momčinović je prikazala glavne rezultate svog istraživanja o antirodnoj mobilizaciji u Bosni i Hercegovini, koja je posebno uzela maha 2023. i 2024. tokom napada na LGBTI aktivistkinje i aktiviste i obaranja zakona o zaštiti od nasilja u porodici u Republici Srpskoj. Pritom se posebno osvrnula na proaktivnu ulogu konzervativnih, populističkih aktera kako iz civilnog društva tako i iz sfere politike koji su se suprotstavili zakonskim unapređenjima jer navodno uvode “rodnu ideologiju”. Ukazala je i na reaktivne oblike antirodne mobilizacije, koji se posebno dešavaju u periodu održavanja Povorke ponosa u Sarajevu. Darko Pandurević, projekt menadžer Sarajevskog otvorenog centra, posebno se osvrnuo na udar na LGBTI prava, što je jedan od sastavnih elemenata antirodne agende, i na aktivnosti koje se tiču prevashodno saradnje sa institucijama radi njihove zaštite. Diskutovano je i o mogućim odgovorima civilnog društva i institucija radi obezbeđivanja postojećeg nivoa dostignutih prava i proaktivnijeg suprotstavljanja antirodnom udaru, posebno kroz dalje umrežavanje, zagovaranje i jačanje grass root aktivizma.

Rod i politika i feministička politička nauka

Sutradan, na javnom predavanju organizovanom na Fakultetu političkih nauka, Karen Celis sa Vrije univerziteta iz Brisela govorila je o glavnim izazovima sa kojima se susreće feministička politička nauka. Pritom se najpre prisetila vlastite i pozicije svojih saradnica u knjizi Oxford Handbook on Gender and Politics u kojoj su krenule od teze da su rod i politika centralno mesto razumevanja kako moć deluje. Pored ove saznajne dimenzije, ovo pitanje je i normativno jer polazi od stava da je jednakost i ravnopravnost nešto ispravno i dobro, i praktičko s obzirom na to da postoji hitna potreba da se ključna mesta rodne neravnopravnosti rešavaju. Nakon toga usledilo je i saznanje i određeno otrežnjenje da stručnost, naučna strogoća i predan istraživački rad nisu dovoljni da bi se došlo do feminističkih političkih nauka zbog, između ostalog, prebacivanja o pristrasnosti samog pristupa (jer navodno nije “neutralan” i “objektivan”) i činjenice da u institucijama (kako političkim tako i akademskim) postoji strukturalni antifeminizam. Uprkos tome, snaga feminističkog pristupa leži u principu Walking the Talk i činjenici da nije reč o tzv. elitnom znanju, već o konfliktnom suočavanju sa nepravdom i nejednakošću koje adresira stvarne potrebe društva. Principom intersekcionalnosti, tj. istraživanjem načina na koje se različiti oblici nejednakosti ukrštaju i međusobno povećavaju, omogućava se ne samo veće saznanje već i realno suočavanje sa različitim oblicima moći, dominacije i isključivosti.

Celis se posebno osvrnula i na globalnu krizu liberalne demokratije kojoj svedočimo. Sastavni deo ove krize su i sve snažniji i koordinisaniji napadi na rodnu ravnopravnost. Pritom je iznela čvrsto uverenje da se demokratski deficit može rešiti demokratskim redizajniranjem koje se bazira na jačem povezivanju naučnica i naučnika sa ljudima i društvom, praktičarima i praktičarkama, aktivistima i aktivistkinjama.  To su upravo ključni principi feminističke političke nauke koji demonstriraju njenu snagu i relevantnost.

Paneli

Drugog dana seminara govorilo se o izazovima koji se tiču rodne ravnopravnosti i političkog predstavljanja, sa uvodnim izlaganjem Jelene Lončar sa Univerziteta u Beogradu. Doprinos ovom panelu dale su i Amila Ždralović i Elma Huruz Memović sa Univerziteta u Sarajevu i Tajma Kapić sa DCU Conflict Institute iz Dablina. Ohrabrujuće je što, uprkos sporom napretku u deskriptivnom i suštinskom predstavljanju žena, ipak na delu imamo dinamično predstavljanje interesa žena u parlamentima, ali je ovaj napredak sporiji od očekivanog. Takođe, došlo je do zakonskih unapređenja koja su delom povećala deskriptivno predstavljanje žena uprkos brojnim preprekama i oscilacijama. Istraživanje koje je predstavila profesorka Lončar ukazuje na to da su izabrane žene posebno aktivne u pitanjima koje se tiču rodnih kvota i nasilja nad ženama, ali da često dominiraju konzervativni stavovi prilikom predstavljanja interesa žena s fokusom na njihove tradicionalne  uloge. Uloga ideologije je pritom ključna jer političari i političarke iz konzervativnih i desničarskih stranaka rodno zasnovano nasilje posmatraju personalno, a ne kao strukturalni problem društva. Adresirana je i uloga i uticaj izbornog i političkog sistema na predstavljanje žena, s posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu i različite nivoe vlasti. Ukazano je i na problem zloupotrebe većeg prisustva žena u političkom životu u svrhu prikrivanja autoritarnih trendova u društvu (gender-washing fenomen).

Diskusija je potom nastavljena u pravcu daljeg razmatranja izazova antirodne mobilizacije, a pored Romana Kuhara i Zlatiborke Popov-Momčinović važan doprinos panelu dala je aktivistkinja Fondacije CURE Jasmina Čaušević, inače magistrica prve generacije rodnih studija na CIPS-u u Sarajevu. Iz aktivističke perspektive i iskustva iz perioda studija te analizom medijskih  tekstova (s fokusom na magazin SAFF) prikazala je da su antirodni narativi koji su targetirali rodne studije i rodno senzitivni jezik bili i ranije prisutni u Bosni i Hercegovini. 

Trećeg dana seminara u fokusu je bilo pitanje kako se rodna ravnopravnost može uključiti u nastavu i istraživanja političkih nauka. Katarina Lončarević, rukovoditeljica rodnih studija na Univerzitetu u Beogradu i urednica časopisa Genero, prikazala je put koji su prošle rodne studije u Srbiji, od njihovih početaka devedesetih godina pa do akreditacije 2015. i statutarne odredbe o matičnosti Fakulteta političkih nauka za njihovo izvođenje. Ukazala je da je važno da i drugi studijski programi (politikologija, novinarstvo, međunarodni odnosi) obuhvataju feministička saznanja. Istraživanje Lončarević pokazalo je da ovi studijski programi, iako nedovoljno, ipak integrišu i rodnu perspektivu uvođenjem posebnih nastavnih jedinica na feminističke teme u silabuse nekih od predmeta na osnovnim studijama, kao i izbornih predmeta iz oblasti rodnih studija na masteru. Posebno je naglasila ulogu časopisa Genero, koji izdaje Centar za studije roda i Centar za studije kulture Fakulteta političkih nauka, jer upravo naučni časopisi legitimišu feminističku teoriju. Dalji doprinos panelu dala je Damirka Mihaljević sa Sveučilišta u Mostaru, koja je ova pitanja povezala sa problemima sa kojima se suočavaju žene na liderskim pozicijama u različitim sektorima, uključujući i akademiju. Nerzuk Ćurak sa Univerziteta u Sarajevu osvrnuo se na stanje na matičnom fakultetu i podvukao da je na Mirovnim i sigurnosnim studijama kojima rukovodi uvedena i rodna perspektiva. Pritom je ukazao na važnost artikulacije novih jezičkih formi i naučnih pojmova kao što je politologija (politikologija) patrijarhata s obzirom na to da je i dalje na delu dubinska moć patrijarhata, koja političke ali i druge nauke oblikuje kao muške. Zilka Spahić-Šiljak, rukovoditeljica Resursnog gender centra pri Univerzitetu u Sarajevu, uspešno je zaokružila ovaj panel prikazom rezultata UNIGEM projekta koji je obuhvatio 19 univerziteta iz regije u periodu od pet godina u cilju urodnjavanja univerziteta. Bogata izdavačka delatnost, koja uključuje i prevode ključnih knjiga (poput Ko se boji roda autorke J. Butler), veliki broj javnih i gostujućih predavanja, radionica, studijskih poseta, letnjih škola i istraživanja (npr. rodno zasnovanog nasilja na univerzitetima i menstrualnog siromaštva) samo su neka od brojnih postignuća. Iako je projekat formalno završen, socijalni kapital i međusobni kontakti, sprovedena istraživanja i objavljene publikacije su svakako čvrsta baza za nastavak aktivnosti, kao i uspostavljeni saveti/vijeća za rodnu ravnopravnost pri univerzitetima i urađeni gender akcioni planovi.

Nakon toga održan je i panel o javnim politikama rodne ravnopravnosti i ishodima predstavljanja. Uvodno izlaganje dala je Marjeta Šinko sa Sveučilišta u Zagrebu, koja je dala sažet pregled urodnjavanja javnih politika, počev od švedskog iskustva tzv. državnog feminizma preko femokratije u Australiji osamdesetih odnosno devedesetih godina prošlog veka. To je podstaklo globalne trendove u posmatranju države kao potencijalnog promotora rodne ravnopravnosti i instrumenta za feminističke ciljeve. Na primeru susedne Hrvatske prikazano je koliko je ovaj proces značajan, ali i brz i hirovit, posebno u kontekstu pridruživanja EU. Naime, ishodi državnih mehanizama za rodnu ravnopravnost uglavnom zavise od njihove pozicije spram centara moći, ali i odnosa sa ženskim pokretom, koji trenutno prolazi kroz smenu generacija. Diskusiju su dalje razvili Adnan Kadribašić i Maja Barišić i prikazali rezultate vlastitih istraživanja urodnjavanja javnih politika u Bosni i Hercegovini, pri čemu su istakli da tzv. vakuum između teorije i prakse predstavlja glavni problem. Uprkos tome, Kadribašić je istakao da je feministički pristup izvršio uticaj na javne politike u BiH, dok je Barišić podvukla da percepcije građana i građanki predstavljaju deo problema i pozvala na više statističkih istraživanja, evaluacija i analiza javnih politika, donatorskih programa i projekata. Seminar je završen radionicom na kojoj su mapirane naknadne aktivnosti, usmerene na promociju feminističkih pristupa političkim naukama u Bosni i Hercegovini i šire u regiji.