Monday, 28.03.2022

Presude za ratne zločine i moralni relativizam

Pravo na pravdu u kontekstu tranzicione pravde podrazumiijeva pravo žrtava, kršenja ljudskih prava i ratnih zločina na to da onaj koji je izazvao njihovu patnju i stradanje bude priveden pravdi i kažnjen zbog svojih zlodjela. Iz ovog prava žrtava proizlazi i obaveza država da istraže zločine koji su počinjeni, optuže osumnjičene i kazne odgovorne. Pravo na pravdu ispunjava se prvenstveno procesuiranjem odgovornih pred domaćim sudovima, budući da kažnjavanje onih koji su počinili zločine predstavlja jasan i snažan otklon od njih, pogotovo ako su u pitanju predstavnici institucija te države.

Ukoliko je država nevoljna ili nemoćna da organizuje suđenja za ratne zločine, ovo pravo se ispunjava pred međunarodnim sudovima, poput Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, ili pred sudovima drugih država, zahvaljujući univerzalnoj jurisdikciji.

Mora se priznati da ovo veoma lijepo zvuči, ali malkice je drugačije u praksi.

Nekidan je Odjeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo na pet godina zatvora bivšeg pripadnika Armije BiH Osmana Osmanovića zbog ratnog zločina nad srpskim civilima i zarobljenim pripadnicima Vojske Republike Srpske 1992. godine u logoru Rasadnik u Gornjem Rahiću na području Brčkog.

Sasvim očekivano reakcije Srba i Bošnjaka su bile oprečne, ali mi o tome nećemo govoriti. Govorićemo o nečem zanimljivijem, kako se percepcija sudova iz Srbije mijenja u očima Srba i Bošnjaka u zavisnosti od donešene presude.

Više pročitajte: ovdje 

Friedrich-Ebert-Stiftung
Bosnien & Herzegowina

FES Sarajevo
Kupreška 20
71000 Sarajevo
+387 33 / 722 010
+387 33 / 613 505

FES Banja Luka
Petra I Karađorđevića 111
78000 Banja Luka
+387 51 / 328 360
+387 51 / 328 361
bih(at)fes.de