Fikseri – siva eminencija novinarstva

Ako se samo prisjetimo vremena kad te informacije nisu mogle daleko da putuju i trebalo im je dugo da dođu do odredišta, sad se čini, ipak, da je sve na dlanu. Pa da li je to baš tako? I nije baš! Koliko god se sve činilo dostupno, internet u mnogo slučajeva nije i ne bi trebao biti glavni izvor informacija, jer sam internet nije zakonski regulisan i previše lažnih informacija svakodnevno kruži. Teško je nekad odlučiti šta je istina, a šta je laž. Što dodatno otežava profesionalnim novinarima da se bave svojim poslom, ali i građanima koji nisu medijski pismeni da isfiltriraju istinu u moru laži. I ma koliko se činilo da se nekad gušimo u svemu tome, čamac za spasavanje uvijek nekako dođe, jer postoje web portali koji se isključivo bave razotkrivanjem lažnih vijesti.

I na kraju, ma koliko je ovo zanimanje zaista staro i nije nikakva tajna, teško je povjerovati da su fikseri toliko nevidljivi, a zapravo o njima ovise mnogi međunarodni i međudržavni odnosi. Kao posrednici oduvijek su bili potrebni međunarodnoj zajednici koja ovisi o njima. Treba spomenuti možda i ključnu stvar, a to je da inostrani mediji ne plaćaju samo logistiku nego i historiju i kulturu, a to samo izvorno mogu znati oni koji u toj zemlji i žive.

Tekst možete preuzeti: ovdje

Autorica: Brankica Smiljanić