Dienstag, 21.06.2022

Ratni zločini u Ukrajini i njihovo dokazivanje: déjà vu iz BiH?

Uoči vanrednog sastanka Evropskog vijeća o Ukrajini čelnici Evropske unije (EU) objavili su zajedničku izjavu u kojoj su najoštrije osudili dosad nezabilježenu vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu te iznijeli tvrdnje da Rusija svojim ničim izazvanim i neopravdanim vojnim djelovanjem teško krši međunarodno pravo, ugrožava evropsku i globalnu sigurnost te stabilnost. Kako navodi Glavna tužiteljica Ukrajine, u Ukrajini je od početka invazije prijavljeno oko 15.000 potencijalnih ratnih zločina, a dnevno ih se prijavljuje još 200 do 300.

Identifikovano je oko 600 osumnjičenih, a pokrenuta su krivična gonjenja protiv 80. Na listi osumnjičenih nalaze se najviši vojni zvaničnici, političari i propagandni agenti Rusije. Kako dolazi do ratnih, odnosno masovnih zločina i koje su to lekcije koje se tiču postizanja odgovornosti i procesuiranja ratnih zločina koje proizilaze iz iskustva Bosne i Hercegovine (BiH), bit će predstavljeno u ovom tekstu.

Iskustva iz Bosne i Hercegovine će u svakom slučaju pomoći Ukrajini da odgovori izazovima koji je čekaju u procesu dokazivanja ratnih zločina pred međunarodnim sudom. Međutim, iz perspektive post-konfliktne zemlje, pukim procesuiranjem ratnih zločina i utvrđivanjem ko je za njih odgovoran ne postiže se samo pravda, već je to i preduslov pomirenja, ali samo u slučaju kada su sve odgovorne strane uistinu spremne za katarzu i rehumanizaciju drugih strana. Ukrajina, kao i Bosna i Hercegovina, stremi ka članstvu u Evropskoj uniji, te iako je u jeku rata, aktivno radi na ispunjavanju uslova za napredak na evropskom putu što je Evropska komisija nagradila preporukom za dodjeljivanjem kandidatskom statusa. Kako možemo vidjeti u 14 ključnih prioriteta koje je Evropska komisija uključila u Mišljenje (Avis) o prijavi Bosne i Hercegovine za članstvo, od BiH se traže i konkretni koraci na unapređenju okruženja pogodnog za pomirenje kako bi se prevazišlo naslijeđe rata i to će čekati i Ukrajinu nakon završetka sukoba jer će ruska manjina ostati u Ukrajini.

Tekst možete preuzeti: ovdje

Autorica: Adna Pušćul

Friedrich-Ebert-Stiftung
Bosnien & Herzegowina

FES Sarajevo
Kupreška 20
71000 Sarajevo
+387 33 / 722 010
+387 33 / 613 505

FES Banja Luka
Petra I Karađorđevića 111
78000 Banja Luka
+387 51 / 328 360
+387 51 / 328 361
fes(at)fes.ba

nach oben